10 ozbiljnih zdravstvenih rizika koji nam prete zbog predugog sedenja

Predugo sedenje je predstavlja laganu smrt za modernog čoveka. Većina današnjih zanimanja podrazumeva više sati sedenja ispred računara, prikovanost za stolicu, ali nije samo specifičnost određenog posla koren problema.

Zapravo, najveći problem je što čovek i u slobodno vreme mnogo sati provodi sedeći uz ekran računajući da se tako odmara i opušta nakon radnog dana i obilnog ručka.

Za taj deo čovek je sam sebi najveći i jedini krivac, pa ukoliko nema neku samoinicijativnu fizičku aktivnost, sedenje može predstavljati veliki problem za njegovo zdravlje.

Sedenjem stradaju mišići od glave do pete, pa su ukočenost vrata i stopala, te bol u leđima i nogama sasvim normalne pojave za neaktivan životni stil.

Slabost u nogama

Ukoliko ih ne koristite izgubićete ih. Ovako bi najkraće trebalo da zvuči upozorenje svima onima koji većinu svog vremena provode u sedećem ili ležećem položaju.

Mišići će neminovno atrofirati, zbog čega se povećava rizik od ozbiljnijih povreda, naročito ukoliko tako slabe noge moraju nositi veću telesnu težinu.

Gojaznost

Dugo sedenje i nedostatak aktivnosti neminovno dovodi do bržeg taloženja masnih naslaga i podizanja telesne težine. Ovo je veliki problem kako za kardiovaskularni sistem, tako i za koštani sistem jer povećana težina pravi dodatno opterećenje kostima, tetivama i mišićima zbog čega može doći do vrlo neugodnih povreda.

Kretanje pokreće razne hemijske procese u mišićima, a ukoliko se vežbanje praktikuje zajedno sa korigovanjem ishrane, onda se može doći i do pozitivnog pomaka u smislu gubitka viška kilograma.

Ljudi koji dugo sede uglavnom se goje oko struka što prema stručnim mišljenjima predstavlja najopasnije mesto za taloženje masnih naslaga.

Stradaju bokovi i leđa

Ovo su delovi tela koji takođe stradaju prilikom kontinuiranog i dugog sedenja.

Sedenje uzrokuje skraćivanje fleksora kuka, a leđa su takođe vrlo ranjiva naročito ukoliko imate loše držanje ili ne koristite odgovarajuću stolicu.

Vrlo lako stradaju kičmeni diskovi pa se u kratkom razdoblju od periodičnog bola dolazi do onog hroničnog, kao i nekog oblika degeneracije.

Anksioznost i depresija

Fizička aktivnost nije samo korisna za naše telo već mnogo olakšava borbu sa svim vrstama psihičkih pritisaka i stresova.

Različita istraživanja vremenom su došla do zanimljivog zaključaka da su ljudi koji puno vremena provode sedeći skloniji stanjima anksioznosti i depresije.

Zbog toga je vrlo važno kretati se i dobro se izmoriti jer onda stres makar na kratko napušta naš mentalni sistem, što uz kvalitetan san predstavlja odličnu osnovu za poboljšanje i ublažavanje svih psihičkih tegoba.

Rizik od raka

Vodeći medicinski instituti godinama pokušavaju da dokažu povezanost između dugog sedenja i fizičke neaktivnosti sa potencijalnim obolevanjem od raka. Istraživači su pronašli određenu vezu zbog čega smatraju da dugo sedenje može dovesti do rizika od dobijanja nekog oblika karcinoma, naročito pluća, materice i debelog creva.

Upravo o tome govori istraživanje Nacionalnog instituta za bolesti kancera u Sjedinjenim Državama u čijem se zaključku insistira da je kretanje i fizička aktivnost, uz zdravu ishranu, zapravo odlična preventivna mera koja pomaže da se izbegne ovako ozbiljno obolevanje.

Bolesti srca

Dugo sedenje vodi do neminovne gojaznosti i atrofije mišića, zbog čega osim koštanog i mišićnog sistema najveći rizik preuzima kardiovaskularni sistem.

Jedna studija obelodanila je zanimljiv podatak: čovek koji 23 sata nedeljno provede sedeći i gledajući televizor ima za 64 odsto povećan rizik od umiranja zbog nekog kardiovaskularnog problema od čoveka koji miruje uz televizor u vremenskom periodu od 11 sati nedeljno.

Dugo sedenje u ogromnoj meri povećava rizik od srčanog udara ili šloga.

Dijabetes

Ljudi koji puno vremena provode sedeći imaju za čak 112 procenata veći rizik od pojave dijabetesa pokazale su istraživanja Američke asocijacije za srce.

Ovo istraživanje pokazalo je da se nakon samo pet dana ležanja u krevetu povećava insulinska rezistencija što je nedvosmislen znak da postoji veliki rizik od pojave dijabetesa.

Proširene vene

Osobe koje dugo sede mogu se susresti sa problemom proširenih vena.

Krv se nakuplja u nogama što za posledicu može imati proširenje vena. Iako ovo ne mora da označava opasnost i štetnost, proširene vene mogu biti i otežavajući estetski faktor.

Opasnost se pre svega odnosi na stvaranje krvnih ugrušaka, a svima je poznato da upravo takvi ugrušci mogu na kraju imati i fatalne posledice.

Duboka venska tromboza

Ova vrsta ugruška najčešće se javlja u nogama, kod ljudi koji dugo stoje ili pak sede, uz jasan nedostatak kretanja.

Postoji opasnost da se deo ovog ugruška odvoji i stane na put normalnoj cirkulaciji i dotoku krvi u druge organe, poput pluća, pa tako nije retkost da se ovo stanje vremenom razvije u ozbiljan problem sa embolijom pluća.

Ovo stanje zahteva stručnu i hitnu medicinsku pomoć jer posledice mogu biti fatalne.

Ukočenost vrata i ramena

Kao što smo rekli na samom početku teksta, dugo sedenje može stvoriti ozbiljne probleme od glave do pete. Ukočenost vrata česta je pojava kod ljudi koji sedeći ispred računara ili televizora imaju nepravilan položaj tela.

Vremenom se povremeni bol u vratu može razviti u cervikalni sindrom, koji karakterišu promene u vratnom delu kičme i mekim tkivima koji se oko nje nalaze.

Kao prevencija za bolna stanja savetuje se istezanje tokom i nakon rada na računaru, a u slobodno vreme i rekreativno plivanje ukoliko je to moguće.

Preporuka: