Zatvorite oči. Neka vam neko doda tkaninu od prirodnog materijala u nekoj od osnovnih boja. Prislonite je uz telo, na kožu, osetite je. Kakve slike vidite? Kakve asocijacije su se probudile u vama?
Na Karl Jung Institutu za analitičku psihologiju u Švajcarskoj ovaj eksperiment se izvodi svake godine u okviru seminara za interpretaciju slika, snova i materijala koji dolazi iz nesvesnog. Većina učesnika ne samo da pogodi boju, već i daje vrlo interesantne odgovore koje su u suštinskoj vezi sa bojom ili dezenom na tkanini.
Moda je fenomen koji čoveka prati oduvek, a sve što ima veze sa našim telom direktno je povezano sa suštinom našeg bića, bilo da smo svesni ili nesvesni toga i u velikoj meri određuje i odražava naše stanje. U ovoj oblasti istakla se jedna naša dama, dr Nada O’Brajen, koja istražuje fenomen ljudskog razvoja od prenatalnog perioda kroz sve faze života, sa posebnim osvrtom na kreativnost.
U doktorskom radu fokusirala se na zvuk i muziku, a potom i na muziku u snovima. Na Karl Jung Institutu uskoro će steći diplomu analitičkog psihologa, vodi razvojne programe za psihijatre i terapeute u kliničkim ustanovama u Norveškoj.
Sa suprugom Džonom, koji je takođe psihoterapeut i jungijanski je orijentisan i 20-godišnjim iskustvom u radu sa vodećim svetskim organizacijama, bavi se razvojem liderstva, timova i organizacija u korporativnom svetu.
Bračni par je nedavno osnovao i Karl Jung Centar u Beogradu, koji će od septembra početi sa programima analize snova, bajki i edukacije o osnovama jungijanske psihologije.
– Telo je neizmerno senzitivan deo našeg bića. Ono zna sve, ponavljam sve, mnogo pre naše svesti. U telu su nam upisane sve informacije u dugom lancu evolucije, ali mi često živimo samo u našoj glavi i to u onom svesnom delu koji kaže “Ja znam”. Probajte da pre “ja znam” ili “ja mislim” o nečemu prvo osetite kako vam telo reaguje na neki događaj, situaciju, osobu ili na odeću koju želite da obučete. Prislonite odeću i osetite kako vam telo reaguje, kakva osećanja budi, da li uznemirenost, mir, ljutnju, radost, dosadu, bol, tugu, radoznalost, otvorenost, zatvorenost. A zatim pratite svoje reakcije i razvoj događaja koji će uslediti – ističe dr Nada O Brajen.
Kako boje utiču na čoveka?
– Boje, kao i sve što je neposredna priroda, predstavljaju veliku misteriju. Paul Kle je rekao da je svetlost kretanje boja, a boje su bile od neizmernog značaja od najstarijih vremena, u drevnoj medicini prvih civilizacija, atributi su specifičnih moći bogova i hrane. Interesantno je da su se mnogi elementi drevnih znanja zadržali do danas. Čuveni psihijatar i osnivač analitičke psihologije Karl Gustav Jung opisuje psihu kroz spektar svetlosti, deo koji je blizak infra-crvenom delu je izvor instinktivnih znanja i modela ponašanja, a deo oko ultra-ljubičaste je naša arhetipska struktura. Interesantno je da se saznanja o nebeskim telima u astronomiji i astrofizici dobijaju upravo kroz svetlosni spektar. Takođe je zanimljivo i to da crna i bela boja u snovima imaju posebno značenje, dok se u optici ne smatraju bojama već je crna odsustvo svetlosti. Dokazano je da svaka boja izaziva psihofizičku reakciju, boje definitivno deluju na nas. Crvenkapa, na primer, predstavlja crvenu boju na univerzalnom nivou. Kulturološko nesvesno su značenja i mustre koji su u osnovama nesvesnog na nivou kulture. Znači, crvena boja ima različito značenje u Španiji, a drugačije u Norveškoj ili Srbiji. Zatim familijarno nesvesno, odnosno modeli i teme koji se pojavljuju u životima naših predaka i prenose se kroz generacije. I, konačno, imamo individualno nesvesno koje predstavlja sećanja i znanja koja su akumulirana u životu pojedinca. Na primer, majka je dojila dete na crvenom prekrivaču i ta boja za njega ima specifično značenje u odnosu na druge osobe. Stoga, da bi se steklo potpuno razumevanje psihofizičkog fenomena kao što je naša reakcija na boje, neophodno je da se uzmu u obzir svi nivoi, uključujući i individualnu i kolektivnu svest, znači sva svesna znanja, uverenja i modeli. Ono što možemo sa sigurnošću da kažemo je da su boje izrazito značajne za naše telo i našu psihu, bilo da ih nosimo na sebi ili da smo njima okruženi. Svaka boja ima svoje univerzalno dejstvo, ali i druga dejstva koja zavise od konteksta. Neko će na istu nijansu da reaguje na jedan način, neko na drugi, ali uprkos tome sve boje imaju i objektivno, odnosno univerzalno dejstvo. Na primer crvena predstavlja intenzitet, pokret, inicijaciju.
I dezeni na odeći imaju uticaja na naše raspoloženje?
– Zamislite na primer haljinu koja je dezenirana sa mnogo trouglova. Zatim zamislite na njoj drugi dezen, cveće i zaobljene, sferne oblike. Kako reagujete u prvom, a kako u drugom slučaju? Ljudi najčešće oštre uglove povezuju sa namerom, odlukom, kategoričnošću, usmerenošću, čak i opasnošću, grubošću, prodiranjem… Reakcija na cveće i sferne oblike je suprotna, oni asociraju na mekoću, spontanost, ali i zatvorenost. Naravno, za dublju analizu potrebno je uzeti mnogo drugih elemenata. Oblici, ili na jeziku mode “dezeni”, najstarije su forme ljudskog izražavanja. Nalaze se u praistorijskim pećinama, prisutni su u svim ritualima isceljivanja, plodnosti, borbe, rođenja, venčanja, smrti… Psiha u presudnim momentima u životu proizvodi oblike u snovima ili u spontanim crtežima, kao i u plesu, a da ih osoba koja ih pravi možda nikada nije videla u svesnoj realnosti.
Kako mi biramo šta ćemo da obučemo, šta nam se sviđa, a šta ne?
– U modi, kao i u životu, mi zapravo ne biramo, već je to delo različitih energija u nama, to su aspekti naše ličnosti kojih nismo dovoljno, ili uopšte, svesni. Ako modu posmatramo kao privlačnost ili odbojnost prema nekoj vrsti odeće, zapravo je ogledalo koje nam omogućava da vidimo sebe, odnosno one delove naše ličnosti koje imaju nešto da kažu i često to rade pre nas, pre svesnog dela ličnosti. Važno je i to da li biramo šta ćemo da obučemo jer pokušavamo da udovoljimo zahtevima ljudi oko nas, posla, porodice, partnera, kulture, ili, pak, prkosimo tim vidljivim i nevidljivim zahtevima. A možda ih i nismo svesni pa se zato ne uklapamo? Interesantno je da je odeća jedan od prvih pokazatelja promena u nečijem životu. To se vidi i u našem radu sa klijentima, iako nikada na psihoterapijama nije bilo ni reči o oblačenju. Međutim, promena u oblačenju ili izboru boja i dezena je jasan pokazatelj da se dogodio pomak unutar nečijeg bića. Što se tiče toga ko u nama bira odeću, glavni akteri su Ego i Sopstvo, Senka, Animus i Anima i konačno Persona. Sopstvo je centralni regulativni sistem naše psihe, autor naših snova, izvor vitalnosti i životne energije. Može se reći da je Sopstvo naša suština i sve što mi jesmo. Locirano je u najdubljem sloju nesvesnog i možemo ga spoznati jedino po čudesnim manifestacijama koje su bliže svesnom delu bića. Centar naše svesti je Ego, koji reguliše naša svesna iskustva, komunicira i raste u odnosu sa svim akterima nesvesnog, odakle crpi vitalne informacije i energiju za opstanak i razvoj. U bliskoj vezi sa Egom je takozvana Senka, nesvesni, potisnuti deo energije koji je razlog naših jačih reakcija poput osećaja privlačnosti, odbojnosti, ljutnje, straha, uznemirenosti itd. Ujedno je i kapija u dublje slojeve našeg bića. A u njima su veoma posebne psihičke energije koje funkcionišu na specifičan način, od kojih možemo da navedemo dve relevantne za ovu temu. Jedna je Anima, posebna energija koja nas vodi u dublje, nepoznate, nepredvidive i čudesne slojeve našeg bića, i ova energija je odgovorna za osećaj da smo živi, pokrenuti u svakom smislu, ona je čežnja, zov i nije je lako racionalno “uloviti”. Druga je Animus, koji je aktivni princip, energija koja omogućava realizaciju naših unutrašnjih sadržaja, ideja, talenata, kreativnosti, ali i u značajnoj meri nesvesnih uverenja o tome ko smo, šta i koliko možemo. Zatim dolazimo do Persone, energije koju je Jung nazvao po maski kroz koju unutrašnji deo ličnosti govori i koja je odgovorna za to koliko smo svoji u dodiru sa spoljašnjim svetom, a koliko je ona prilepljeni odraz zahteva i slike spoljašnjeg sveta u odnosu na našu suštinu. Ona predstavlja membranu između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, moć prilagođavanja s jedne strane i u negativnom smislu gubitak identiteta, onog suštinskog u nama. Na primer, kada neko izgubi posao, oseća da je izgubio sebe, zbog neuravnoteženog poistovećivanja sa ulogom na poslu i doživljava to kao kraj sveta…
Kako se sve to odražava?
– Mnogo puta smo imali klijente koji su izgubili posao i prvi način koji im pomaže da prebrode situaciju je bilo da nastave da oblače uniformu, odnosno odeću koju su nosili na poslu. Dakle oni su izgubili dotadašnju Personu, ali su imali osećaj da su izgubili celog sebe, pa im je odeća vraćala samopouzdanje. Takođe, uvek su intrigantne kombinacije formalnog odevanja i nečeg što je potpuno naše i originalno, to predstavlja kreativnu provokaciju na koju ljudi uvek reaguju sa osećajem radoznalosti. Persona, kao deo ličnosti, je poput onih velova koji su prisutni u bajkama i nekim kulturama, pa ih one koje ih nose skidaju jedan po jedan, otkrivajući sebe. Dakle Persona poziva na dublje otkrivanje, ona jeste maska koja nas skriva, možda i štiti, ali je i prozirna poput velova za one koji mogu i žele da otkriju skriveno blago u sebi.
Moda je pozornica na kojoj svaka kultura pokazuje svoj odnos između ovih aktera, pre svega odnosa između Anime koja vuče uvek ka unutra – jedinstvenom, neprilagođenom, drugačijem i, s druge strane, Persone, koja ide ka spolja pokazujući razna lica i maske koje više ili manje reflektuju ono što je unutra. Kada način odevanja (način Persone) postane moda, ili rečnikom jungijanske psihologije, kada nešto postane deo kolektivne psihe, odnosno stil ili trend koji velika grupa ljudi sledi, znači da je aktivirana određena energija ili tema u dubljim slojevima nesvesnog. Nije teško tumačiti šta se zapravo događa sa kulturom u kojoj je dominantni modni stil takav da su sve modne ikone anoreksične ili da se promoviše crna boja, da na modnoj reviji svi modeli nose naočare za sunce…
Bojama, dakle, može i da se leči. Mogu da nas smire, oraspolože ili pak pokrenu. Kako da znamo koja nam boja prija?
– Prvi korak je da pitamo naše telo, a potom da krenemo u tom pravcu. Možda se sretnemo sa Dušom koja nas kroz određena osećanja poziva da bi nam otkrila novu boju životne energije. Pratite smernice na Mapi tog putovanja: kada stojite ispred različite odeće, bilo da posmatrate modnu reviju ili ste ispred izloga, odnosno vašeg ormana dok se spremate da izađete napolje, zastanite i opišite šta osećate prema određenim stvarima. Privlačnost, odbojnost, toplinu, strah, dosadu… Kako vaše telo reaguje i gde je ta reakcija locirana? Pokušajte da prepoznate da li u vama reaguje energija koja je pobuđena, odnosno ona koja je okrenuta ka spoljašnjem svetu, očekivanjima, normama i zahtevima društva ili ona koja je u vama i nešto bi drugačije od toga. Dakle, ko u vama odlučuje šta ćete da obučete? Telo će vam samo otkriti šta vam je zaista potrebno od odeće za tu priliku, situaciju, dan ili čitav period u kojem se nalazite, osećanjima će vas usmeravati šta je, zapravo, potrebno vašem biću za putovanje ka Duši – naglašava Nada O Brajen.
Izvor: Novosti